Vrlo je moguće da sam u životu popio više vina iz makedonske vinarije Stobi nego iz svih drugih vinarija svijeta zajedno! Kada retroaktivno sagledam svoje vinske doživljaje, nema sumnje da je upravo Stobi bila ta vinarija čija sam vina pio na samom početku svoje vinske avanture, a zahvaljujući upravo njima i njihovim prelijepim vinima, ja sam upao u taj vinski svijet (da ne kažem, vinsko bure). Stobi je zaista velika vinarija i po kvantitetu i po kvalitetu, a ja sam imao tu sreću i zadovoljstvo da probam veliki broj njihovih vina i svako je ostavilo lijep utisak na mene, ali Antigonu pijem po prvi put. U pitanju je kupaža vranca, merloa i pino noara i baš me zanima kako je sve to na kraju ispalo!
Nešto tamnija crvena boja ovog vina je jako lijepa i privlačna. Prosto vas mami da uzmete čašu i da se prepustite uživanju!
Na nosu dominiraju voćno-začinske arome. Nekako najjasnije razaznajem šljive, ali tu je svakako i sitno bobičasto voće pomiješano sa blagim mirisom trešnje.
Ukus dosta snažan! Moćan! Nema sumnje da je vranac odradio svoju ulogu. Ipak je on alfa i omega makedonskog vinarstva. Merlo i pino noar su tu da daju glazuru, eleganciju i da uvedu javni red i mir. Ili bar da pokušaju da to urade.
Završni ukus u ustima je prilično postojan što znači da se ovo vino pije polako i dugo.
Sa vinarijom Stobi generalno nema greške! Ti ljudi prave sasvim korektna vina i nude ih po vrlo pristupačnim cijenama.
